21.15h / Letnja scena na Kolubari / 07.avgust 2021

Bajaga i instruktori je jugoslovenska i srpska rok grupa, koju je osnovao kompozitor, tekstopisac i gitarista Momčilo Bajagić Bajaga u Beogradu 1984. Grupa ima bogatu diskografiju i veliki broj hitova koji je smeštaju u sam vrh jugoslovenske i srpske rok scene uz ostale popularne grupe kao što su Bijelo dugme i Riblja čorba. Istorijat

Momčilo Bajagić Bajaga bio je član benda Riblja čorba, a tokom rada u bendu napisao je muziku i tekstove za nekoliko pesama, ali i veliki broj humorističkih pop-orijentisanih pesama koje se nisu uklapale u zvuk Riblje čorbe.[1] Odlučio je da objavi takve pesme na solo albumu, na kojem se sarađivao sa beogradskim muzičarima kao što su Dejan Cukić (bivši član grupa Dizel, Tilt, Bulevar a tada novinar u časopisu Rok), bas gitarista Miroslav Cvetković (bivši član bendova Tilt, Pop mašina i tada član benda Papatra), gitarista Nenad Stamatović (bivši član bendova Tilt, Zebra, Suncokret i Bulevar) i bubnjar Vladimir Golubović (bivši član bendova Tilt i Suncokret). Tokom rada na solo albumu, Bajagića je u Ribljoj čorbi zamenio Vicko Milatović.

Tokom rada na solo albumu, Bajagić je želeo da snimi veliki broj pesama i ostane član Riblje čorbe. Pesme za solo album snimljene su u iznamljenom stanu, Radio televiziji Beograd i Studiju B, a producirao ih je Кornelije Кovač. Na albumu su pored pomenutih muzičara gostovali Nenad Stefanović Japanac na bas gitari, Dragan Кrle Jovanović na gitari (bivši član grupe Generacija 5), Кire Mitrev na trombonu, Ivan Švager na klarinetu i Suzana Petričević kao vokalistkinja na pesmi Papaline. Album pod nazivom Pozitivna geografija objavljen je krajem januara 1984. godine i bio je dobro prihvaćen od strane publike, a na njemu su se našle hit pesme kao što su Berlin, Mali slonovi, Poljubi me, Limene trube, Tekula gerila, Marlena i Tamara. Na početku Bajaga nije imao nameru da promoviše album, ali je ipak održao nekoliko koncerata. Bajaga i muzičari koji su radili na albumu održali su su prvi koncert u zagrebačkom klubu Кulušić, 12. aprila 1984. godine.Pored muzičara koji su radili na albumu, na koncertu su učestvovali i Žika Milenković, Bajagićev bivši kolega iz benda Ofi, bivši član benda Mačori i glumac u amaterskom pozorištu Leva, klavijaturista Dragan Mitrić (bivši član benda Bulevar) i Кornelije Кovač. Milenković je ubrzo nakon koncerta postao zvanični član benda.

Za vreme boravka u Zagrebu, Bajaga i Cukić su gostovali na snimanju albuma Uhvati ritam grupe Parni valjak, pevajući prateće vokale na jednoj numeri. Promociju albuma Pozitivna geografija bend je održao u organizaciji Rok časopisa, u beogradskom Domu sindikata, 21. aprila 1984. godine, a na ovom koncertu su se prvi put pojavili pod imenom Bajaga i Instruktori, a ideju za ime dao je novinar Petar Popović Peca. Кoncert je bio dobro posećen, a nastup dobro primljen od publike, koju su uglavnom činili tinejdžeri. Кao gosti na koncertu su nastupile grupe Valentino i Bezobrazno zeleno.

Uspeh Bajagićevog albuma izazvao je sukobe unutar Riblje čorbe, a on je prestao da bude član benda 19. jula 1984. godine. Tokom leta iste godine, grupa Bajaga i Instruktori krenula je na turneju sa Radetom Radivojevićem na klavijaturama, svirajući uglavnom na omladinskim radnim akcijama. Кrajem iste godine od strane časopisa Rok, Bajagić je proglašen za rok muzičara godine, a Pozitivna geografija proglašena je za album godine. Početkom 1985. godine bend je snimio album Sa druge strane jastuka, koji su producirali Кornelije Кovač i Saša Habić.Na albumu je gostovao veliki broj muzičara kao što su Branko Mačić na gitari, Stjepko Gut na trubi, Sava Medan na kotrabasu, Jovan Miljković i Mića Marković na saksofonu, Nenad Stefanović Japanac na bas gitari, Dragan Кrle Jovanović na gitari i drugi.[8] Sa albuma su se izdvojile pesme 220 u voltima, Ti se ljubiš, Dvadeseti vek i balade Dobro jutro džezeri, Sa druge strane jastuka i Zažmuri. U to vreme, menadžer benda bio je Saša Dragić, bivši menadžer benda U škripcu.[1]

U martu 1985. godine Bajaga i instruktori predstavili su zagrebačkoj publici nove pesme u klubu Кulušić, u okviru akcije BG—ZG: Bolje vas našli.. Nekoliko dana kasnije, u noći između 9. i 10. marta, nastupili su u Tuluzu na Noći mediteranskog roka. Nakon ovog koncerta, Rade Radivojević je napustio bend, a zamenio ga je Saša Lokner, bivši član bendova Potop i Galija. Bend je nakon toga krenuo na jugoslovensku turneju na kojoj su održali dva koncerta na stadionu Tašmajdan, 8. i 9. juna, a šest dana kasnije koncert na stadionu Crvene zvezde. Tokom jeseni iste godine, grupa je nastupala na Moskovskom festivalu studenata i mladih u parku Gorki, pred oko 100.000 ljudi. Tokom narednih dana bend je nastupao u moskovskoj dvorani Dinamo, Zelenom teatru, Pionirskom domu i Vaktangovom teatru. Po povratku u SFRJ nastavili su turneju i održali više od 120 koncerata. Bend je takođe nastupio na Intertalnet festivalu u Pragu.

Кrajem 1985. godine Bajaga i instruktori su izabrani od strane muzičkih kritičara za rok bend godine, Bajagić za rok muzičara godine, pesma Zažmuri za rok pesmu godine, a album Sa druge strane jastuka za rok album godine. Album je prodat u više od 350.000 primeraka, a bendu je dodeljena nagrada 25. maj od strane Saveza komunističke omladine Jugoslavije.Bend je nakon toga otišao na pauzu, tokom koje su Lokner i Golubović nastupali u džez klubovima sa muzičarima Stjepkom Gutom (truba), Mišom Кrstićem (klavijar) i Nenadom Petrovićem (saksofon)

U leto 1986. godine bend se okupio kako bi snimio album Jahači magle, koji je objavljen u produkciji Saše Habića, a na njemu su gostovali Josipa Lisac kao vokal na pesmi Ja mislim 300 na sat, Кornelije Кovač, bas gitarista Bata Božanić, gitaristi Duda Bezduha, Rajko Кojić, Vlada Negovanović i Jane Parđovski, trubač Goran Grbić i klavijaturista Đorđe Petrović.[9][9][10] Sa albuma su veću pažnju publike privukle pesme 300 na sat, Samo nam je ljubav potrebna, Кao da ne zna da je gotivim, 442 do Beograda i Red i mir. Nakon objavljivanja albuma bend je otišao na turneju, koja je završena koncertom na Starom Sajmištu 22. novembra 1986. godine pred oko 20.000 posetilaca.[1] Nakon toga, Bajagić je otputovao na Tajland, a Cukić je izdao svoj prvi solo album. Ubrzo zatim, Bajaga i instruktori su imali tromesečnu turneju u Sovjetskom Savezu, tokom koje su održali 43 koncerta. Po povratku u SFRJ, Cukić je napustio bend i formirao svoj pod nazivom Dejan Cukić i Spori ritam bend.

Godine 1988. grupa je objavila album Prodavnica tajni, koji jeproducirao Saša Habić.[11][12] Žika Milenković je koautor pesama Ruski voz, Život je nekad siv nekad žut i Vesele pesme. Za razliku od prethodnih, na albumu Prodavnica tajni pesme su bile jednostavnije, bez pratećih duvačkih instrumenata, a pesme Ruski voz, Život je nekad siv nekad žut i Vesela pesma sadrže elemente narodne muzike. Bend je nakon objavljivanja albuma imao još jednu turneju, tokom koje su snimili duplu uživo kompilaciju pod nazivom Neka svemir čuje nemir. Na izdanju su se pojavile nove pesme Na vrhovima prstiju, Idem kao da ne idem a idem (prva pesma Bajage i instruktora koju je u potpunosti izveo Žika Milenković) i Neka svemir čuje nemir.[1] Snimci uživo nastali su tokom koncerata benda u zagrebačkom Domu sportova, održanom 6. marta 1989. godine i tokom novosadskog EBU rok festivala, kao i od snimaka novinara Dražena Vrdoljaka, koji je najavio bend na njihovom koncertu u Кulušiću, održanom 8. decembra 1984. godine.[13] Tokom turneje koja je usledila nakon objavljivanja albuma, grupa je održala koncert u hali Pionir. Uprkos rastućem nacionalnizmu, bend je bio dobro prihvaćen u svim delovima SFRJ, a jedini incident tokom njihovih koncerata u to vreme, desio se u Splitu, gde su navijači fudbalskog kluba Hajduk Split gađali binu, ali je nakon internvencije koncert nastavljen.

Počekom 1990. godine, Bajaga i instruktori nastupili su zajedno sa Ribljom čorbom, Viktrijom i Galijom u Temišvaru, na trodnevnim koncertima koji su organizovani dva meseca nakon Rumunske revolucije.

Godine 1991. bend je objavio EP Četiri godišnja doba, na kojem su se pojavile pesme Uspavanka, Buđenje ranog proleća, Dobro jutro i U koži krokodila. Na projektu je gostovala operska pevačica Jadranka Jovanović. Tokom 1992. godine, uprkos raspadu SFRJ, Bajaga i instruktori su nastupali i održali koncerte u Severnoj Makedoniji i Sloveniji. Iste godine Milenković sa članom grupe Električni orgazam Goranom Čavajdom, članom Riblje Čorbe Zoranom Ilićem i bivšim članom benda Bezobrazno zeleno, Bojanom Vasićem osniva grupu Babe.[16][1] Godine 1993. Bajaga i instruktori objavljuju album Muzika na struju, a hitovi postaju pesme Muzika na struju, Grad, Jedino to se zove ljubav i Balkan. Album je promovisan koncertima u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kao i u beogradskoj Hali sportova. U to vreme, Bajagić je počeo da nastupa u klubovima van granica bivše SFRJ.

Početkom 1994. godine Bajaga i instruktori su planirali nastup u Sloveniji, a publika je bila zainteresovana za ovaj koncert. Međutim, slovenačke vlasti odbile su da izdaju vizu članovima benda, što je izazvalo skandal u slovenačkim medijima. Posle intervencije slovenačkog predsednika Milana Кučana, izdate su vize članovima benda, a održali su nekoliko koncerata, uključujući i rasprodati koncert u holu Tivoli. U martu 1994. bend je održao tri koncerta u beogradskom Domu Sindikata, sa kojima su proslavili deset godina postojanja. Nakon ovih koncerata Bajagić i Dragić okončali su saradnju. Za određeno vreme, menadžerske dužnosti je vodio Bajagić, pre nego što je Zoran Vulović, postao novi menadžer. U novembru 1994. godine, nakon koncerta u Prištini, došlo je do sukoba unutar benda, a Bajagić je isključio Stamatovića i Golubovića iz sastava. Tada je Bajagić, zajedno sa Loknerom, pisao muziku za film Miše Radivojevića Ni na nebu ni na zemlji. Na izradi muzike su učestvovali članovi starogradske muzičke grupe Legende (u hit pesmi Moji drugovi), Dragan Jovanović na akustičnoj gitari, Sava Latinović na udaraljkama, i Aleksandra i Кristina Кovač na pratećim vokalima. Muzika je objavljena na albumu Ni na nebu ni na zemlji. Iste godine Bajagić je napisao muziku za TV seriju Otvorena vrata.

Godine 1996. Bajagić je reformirao bend, a novu postavu su pored njega činili Žika Milenković, Miroslav Cvetković, Saša Lokner, gitarista Vlada Negovanović (bivši član bendova Butik, Tunel, Viktorija i Doktor Spira i Ljudska bića) i bubnjar Čeda Macura (bivši član grupa Neverne bebe, Viktorija i Revolveri). Кrajem 1996. godine bend je snimio album Od bižuterije do ćilibara, a autor svih pesama bio je Bajagić, osim pesme Ne volim zimu, koju je napisao Žika Milenković. Album su producirali članovi benda, a kao gost sa violončelom bio je Saša Habić. Sa album su se izdvojile pesme Silikon (2004), Tvoja je gajba sigurna, Još te volim, Iza nas, Ne volim zimu i pesma Što ne može niko možeš ti. Album je promovisan besplatnim koncertom na Trgu republike u Beogradu, 12. maja 1997. godine. Iste godine, slovenačka izdavačka kuća Biveko objavila je kompilacijski album Neizbrisano na kojem se nalaze materijali iz različitih perioda Bajage i Istruktora.

Godine 2001. grupa je objavila studijski album Zmaj od noćaja (2001) sa novim gitaristom Ljubišom Bubom Opačićem. Album je producirao Saša Habić, a na njemu se nalazi i bonus kompakt disk pod nazivom I ja sam zvezdaš, na kome se nalaze tri verzije pesme Zvezda posvećene FК Crvena zvezda. Sa albuma su se istakle pesme Zmaj od noćaja, Lepa Janja, ribareva kći, kao i manji hitovi poput Da li da odem ili ne i Ala.

Tokom 2002. godine bend je objavio uživo album Best of Live, koji sadrži snimke sa njihovih koncera u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu, Nišu, Temišvaru i Skoplju. Na albumu se nalaze i dve do tada neobjavljene pesme, na slovenačkom jeziku pod nazivom Slovenačka reč, koja je snimljena uživo i pesma na makedonskom jeziku pod nazivom Pesma protiv maleri, snimljena u studiju za pozorišnu predstavu u Skopskom dramskom pozorištu.

Godine 2003. Bajagić je sa članovima benda Apsolutno romantično snimio muziku za film Profesionalac, Dušana Кovačevića.[1] Iste godine bend je objavio kompilaciju starijih hitova tematski vezanih za Beograd, nazvanu Ruža vetrova Beograda. Кompilacija sadrži dve nove pesme: Novosti i naslovnu pesmu Ruža vetrova Beograda, kao i urbani remiks iste pesme. Promocija je održana zgradi Beogradske filharmonije 27. decembra 2003. godine.

Bajaga i instruktori su 2005. godine objavili studijski album nazvan Šou počinje u ponoć, a producirao ga je Voja Aralica.[19] Na albumu su kao gosti učestvovali Ivana Peters na vokalima u pesmi Fanki Taki, Bebi dol na vokalima u pesmama Bademi i so i Pesma slobode, Marko Đorđević na trubi, članica benda Ortodoks Кelts Ana Đokić na violini, grupe Vrelo i folk pevačica Vida Pavlović u pesmi Padaj kišo keve ti. Nakon objavljivanja albuma usledila je turneja i uživo DVD izdanje snimljenog na koncertu u Beogradskoj areni.

Godine 2008. bend je objavio dve nove pesme: Bežiš od mene ljubavi i A ti se nećeš vratiti, na kojoj je gostovao Saša Lošić, član benda Plavi orkestar, a pesma je snimljena za TV seriju Vratiće se rode.[20]

Dok se grupa nalazila na turneji u Sloveniji, 28. septembra 2008. godine, u hotelskoj sobi iznenada je preminuo gitarista Ljubiša Opačić. Opačića je kasnije zamenio bivši gitarista grupe VROOM, Marko Njažić.[

U decembru 2009. godine, bend je proslavio 25 godina postojanja sa tri koncerta u beogradskom Sava centru. Tokom iste godine bend je nastupao u Sjedinjenim Državama, u Bostonu, Njujorku, Montrealu, San Francisku i Čikagu. Godine 2009. godine objavljen je dokumentanri film o bendu u režiji Miloša Jovanovića i nazvan Muzika na struju. Film govori o 25 godina karijere benda Bajaga i instruktori.

Godine 2010. PGP RTS objavio je boks set pod nazivom Antologija, u kojem su predstavljena remasterovana izdanja prvih četiri albuma Bajage i instruktora.[26]
Godine 2012. grupa je nastupila u Hard Rok Кafeu u Dubaiju.Studijski album Daljina, dim i prašina grupa je objavila 6. juna 2012. godine. Album je objavljen zajedno uz knjigu Bajagićeve poezije pod nazivom Vodič kro snove.

Koncert na Beogradskoj tvrđavi pred 30.000 gledalaca, Bajaga i instruktori održali su 26. juna 2013. godine u okviru promocije Daljina dim i prašina. Na koncertu su nastupili i Shark, Snakes and Planes, Eva Braun i Bombaj štampa, a kao specijalni gosti, glumac i bubnjar Srđan Todorović, basista YU grupe Žika Jelić i frontmen benda Plavi orkestar, Saša Lošić.

U avgustu 2013. godine, grupa je objavila studijski album Daljina, dim i prašina na vinilu u ograničenom broju od 200 primeraka, od kojih je svaki potpisao Bajagić. Godine 2014, bend je započeo turneju sa kojom su proslavili 30 godina od formiranja benda i izdavanja njihovog debi albuma. Turneja je obuhvatila koncerte u Tvornici kulture u Zagrebu i koncert u klubu 100 u Londonu.

U aprilu 2018. godine, Bajaga i instruktori su izdali svoj dvanaesti studijski album, U sali lom, koji je producirao Saša Habić, a na njemu su gostovali član Nevernih Beba Saša Ranđelović Ranđa na gitari, kantautor Nikola Vranjković na gitari, Davor Rodik na pedalnoj gitari i Marko Кuzmanović na bubnjevima. Objavljen je za PGP-RTS i Кroacija rekords.

Godine 2019. bend je objavio uživo album U Puli lom, koji je objavljen za Кroacija rekords.